Prvi I Drugi Srpski Ustanak

ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК

Први Српски устанак
Први српски устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку против Турака у периоду од 1804-1813. године. Устаници предвођени Карађорђем су успели да у значајном временском интервалу ослободе пашалук. Овај устанак је претходио Другом српском устанку 1815, који је на крају довео до стварања модерне Србије.
Позадина
У 18. веку турски феудализам је ушао у фазу распадања и то се нарочито одразило на њен међународни положај. Турска војска је постепено губила своју некадашњу моћ и организованост, а и у наоружању, опреми и обуци знатно је заостајала за армијама европских сила. То је био један од разлога што Турска није била више у стању да очува интегритет велике Османлијске мперије. С друге стране, низали су се неуспеси и у аустријско-турским и руско-турским ратовима. Територијалне претензије на турско царство биле су све учесталије, тј. такозвано Источно питање постајало је све актуелније. Међутим, Турска је успела на неки начин да ублажи кризу своје империје захваљујући Наполеоновим ратовима, који су тада потресали и заоштравали односе и интересе великих сила.
Стање у Београдском пашалуку пред Први српски устанак

ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК

Послије пропасти Првог српског устанка, српски народ се нашао у горем положају. Турци су настављали са убијањем људи, паљењем села, малтретирањем... Многе српске породице су побјегле преко границе у Срем и Банат.
У Београду је обновљена власт Сулејман Скопљак-паше. Проглашена је амнестија за све српске устанике; у том смислу је извршена агитација и у Србији и међу избјеглицама да се врате из Аустрије натраг у Србију. Заједно са народом коме су стајали на челу, Турцима су се предали неке војводе и кнезови из Првог српског устанка: архимандрит Глигорије Радоичић, Милош Обреновић, Лазар Мутап, Арсеније Лома, Милић Дринчић, Павле Пљакић, и Станоје Главаш "са својом дружином"...
Међутим, амнестија није била спроведена - почетак турске власти са Сулејман Скопљак-пашом је обиљежен терором, насилним скупљањем оружја, увођењем кулука за оправку градова и путева, суровим утјеривањем намета у феудалних обавеза.
Оваква ситуација је изазвала поновно појављивање хајдука, који су и даље одржавали ратно стање у земљи. У Србији су да великим интересовањем праћени међународни догађаји, поготово послије војног успјеха Русије против Наполеона. Прота Матеја Ненадовић је упутио молбу руском цару Александру да се Србија припоји Русији или да добије положај какве су имале Молдавија и Влашка под руским портекторатом.
Дошло је поново до сусрета кнезова који су добили онакву улогу коју су имали уочи претходног устанка. Помоћу проте Матеје српски кнезови су упутили молбе за помоћ Аустрији, Русији и осталим европским силама које су учествовале на Бечком конгресу.